Putem križa...

Bilo je to jednog ljeta na hodočašću na Trsatu. Nije mi se dalo sudjelovati u pobožnosti križnog puta. Bilo je prevruće i križni put predugo traje. Ionako neću slušati, molit ću samo usnama, gledati na sat i misliti kada će već 14. postaja. Nije korizma i nemam obvezu sudjelovati baš sada na križnom putu. Idem na kavu u obližnji kafić i riskirat ću da se župnik naljuti, pa što bude. 
 
Sve je dobro prošlo. Nitko ništa nije primijetio i brdo na kojem su bile postaje križnog puta ostalo je prazno. Nije bilo niti jednog čovjeka, osim nijemih likova na postajama križnog puta, koji su tamo stajali nepomično, a istovremeno tako živo, dajući neko svjedočanstvo. Bez obzira na vrijeme, vrućinu, bez obzira na sve. Nisu mi dali mira. Otišla sam do prve postaje i pomislila da se mogu malo prošetati tim brdašcem. 
 
I tako sam išla sama postaju po postaju i moj se hod  pretvorio u osluškivanje Božjeg glasa iz dubine Njegove agonije. Gledala sam te likove isklesane u prirodnoj veličini, na čijim se licima i pokretima ocrtavala svaka njihova emocija, njihova misao, beznađe, bol i bezbrojna pitanja. Svaka je postaja bila opisana samo jednom jedinom rečenicom i svaka me od njih dirala u srž bića: „On je boli naše na sebe uzeo“, „Prezren bijaše odbačen od ljudi“, „Uzmi svoj križ i pođi za mnom“, „Kao janje na klanje odvedoše ga“, „Tebi će samoj mač probosti dušu“, „A sada kad posrnuh ja, oni se raduju“, „Oče u ruke Tvoje predajem duh svoj“…
 
I gledala sam u tog izmučenog Boga i Čovjeka i pitala ga: „Zašto to radiš?“ I u toj mi je tišini rekao: „Pogledaj, to je i tvoj put. Bit će ti lakše ako znaš da sam ja prvi to prošao.“ Poslije više ništa nije rekao. Samo je visio na križu i na slijedećoj postaji mirno ležao u grobu. Mogla sam samo nastaviti dalje, sići s brda, vratiti se u svakodnevicu, pomalo zatečena i potresena doživljenim. 
 
Kad god bih kasnije kroz život doživjela neki poraz, neki pad, tugu, razočaranje, vraćale su mi se u sjećanje slike postaja, Njegove riječi, Njegova šutnja i obećanje da ću se, svaki put kad uzmem svoj križ, susresti s Njim. 
 
 
Mirjana Čabraja
 
na vrh članka